Avantura šumski ljudi – Forest people Bistrica 2017

U Crnoj Gori sam poslednji put bila davne 1994-95 sa roditeljima. Nije da nešto nisam htela i ranije ali šta znam porsalo dete osamostalilo se… 🙂 Uvek nešto sa društvom, Grčka ili neko jezero, šuma, exit, love fest… I evo ukazala mi se divna prilika da krenem na putešestvije Crnom Gorom.
Putešestvije do Bjelog Polja tačnije do mesta Bistrica, je zapravo bila ideja mog prijatelja takođe putešestvijana 🙂 Srđana zvanog Doca … Nisam se baš lepo uputila gde tačno idemo i koji je program, nisam stigla od svojih obaveza, samo sam čula ,,ma to je neka avantura u šumi, festival pored reke a uveče ima žurkice elektronika je u pitanju,,Wuhu meni je to bilo sasvim dovoljno da krenem. 🙂
Posle par razmenjenih poruka sa Amelom organizatrkom dogođaja i posle njenog srdačnog poziva da dođemo sve je bilo spremno za našu malu šumsku avanturu !
Na putešestvije smo krenuli 30.04 u 19 h zbog mojih obaveza smo krenuli kasno, a valjalo je da stignemo prvog kako ne bih kasnila sa izvidnicom i upoznavanjem programa. Krenuli smo preko Novog Pazara i Kopaonika. Put nije bio dug ali meni je bio put jako naporan pošto sam krenula pravo sa posla …Posle onih krivina i provalija konačno stižemo do granice i ulazimo u Crnu Goru . Mislim ne znam kako je bilo Doci pošto nismo imali muziku pa sam ja morala da pevam 🙂 Bjelo Polje je udaljeno sat vremena vožnje posle granice, s obzirom da je bio mrkli mrak nisam uspela ništa da vidim od Bjelog Polja. A selo Bistrica udaljeno je nekih 16 km od Bjelog Polja… Slušajući našu tetu sa navigacije konačno stižemo do sela Bistrica i kapije sa natpisom Forest People.


Stajemo ispred kapije da nazovemo Amleu i njenog supruga Eldina. Po izlasku iz automobila ispred sebe vidim samo lepo sređeno i osvetljeno dvorište, čujem šum reke i osećam neverovatnu hladnoću, jak i oštar vazduh. Okrećem se oko sebe ali još uvek ništa… Sa desne strane vidim lep mostić ispod kojeg teče reka Bistrica i vidim šumu ali nema ga Eldin… Sećam se da sam rekla Doci gde smo jebote mi došli !? Ali pojavljuje se Eldin sa osmehom raspoložen za priču i krajnje srdačam pozdravom . Mislila sam se daj samo da uđemo čoveče ledeno je. Ulaskom u dvorište koje je osvetljeno lampicama vidim sa desne strane borovu šumicu , sa leve reku i čujem njen šum a ispred sebe veoma lepu malu drvenu kućicu. Kuća koja je zapravo etno kuća. Isperd kuće  se nalazio mini šank i konačno ulazimo.  A unutra puno mladih ljudi koji uživaju u akustičnoj svirci Adele & Damira. Ljudi su nas odmah pozdravili sa pitanjima kad ste stigli, kako ste putovali, odkle dolazite…Posle upoznavanja odlazimo da naše sobe, koja je za prvo veče bila baš hladna, ali da se razumemo ko krene u avanturu ovakvog tipa, istraživanje i  uživanju u prirodi ne može da očekuje hotel sa 5 zvezdica… Tako da to i nisam uzela za zlo a i bila je tu rakijica sa čajem… 🙂 Ostavljamo stvari u sobi i odlazimo na svirku. Pošto je bila noć nismo stigli sve da razgledamo. Primetila sam kampove pored rekle i iza etno kuće… Ljudi su plalili vatru i uživali u svirci i veoma očuvanoj prirodi… Posle manje šetnje i  udisanja čistog vazduha, zagrevanja na svirci, stiže nas umor od celodnevne akcije. Polako odlazimo na spavanje…
1.MAJ
Kada sam se probudila sutra dan odmah sam spremila sveskicu za beleške, aparat. Pogledala sam sa terase i videla sunce i reku. Divan dan za istraživanje i obilazak mesta! Cela etno kuća je drven sa velikim divanom ili što bi mi rekli terasom. I ceo etno dom je u nekom orijentalnom fazonu. Divan se nalazio odmah pored naše sobe. Rešili smo da tu popijemo kafu. Sa prozora se videlo  celo dvorište, drveće i reka, divan podgled! U dvorištu su se šetali kamperi i ostali gosti hotela i eko kućica… Zaista divan pogled, za meditaciju dušu dalo.  Pogled na zelenilo, pored reke uz šum vode  stvarno lepo! Videla sam u prolazu  da montiraju pult za DJ.

Divan terasa 🙂

Konačno dalazi Amela da se upoznamo, dobijemo narukvice i da nas upozna sa programom festivala… Amela je jedna divna mlada osoba kao i njen suprug i iskreno se nadam da će im ova ideja zaživeti i u narednom periodu! Od Amela saznajemo da su se nekada u Etno kući održavale likovne kolonije. I tek tada nam je bilo jasno odakle tolike slike i skuptulre koje su se mogle videti na svakom koraku.

Njen suprug Eldin je kao umetnik bio učesnik umetničke kolonije i došao na ideju da organizuju festival muzike sa aktivnostima koje nudi priroda. Kao što su rafting, steličarstvo, yoga, speologija, paintball… Dok je veče planirano za žurke sa dj-evima. Kao i da planiraju ovakve aktivnosti  tokom cele godine a ne samo za 1 maj… Upoznala nas je sa bogatim programom festival, tada sam saznala da će se tog dana održati čas yoge u prirodi. Kao da sam znala ponela sam svoju prostirku za yogu… 🙂

Amela i ja u razgovoru o festivalu
Nisam pustila Amelu dok mi nije sve priznala 🙂
Razgovor je trajao i trajao … 🙂

Prijavili smo se za streličrstvo, yogu i speleologija na koju nikad nisam bila! I oduševljena sam ali  utisci o toj aktivnosti tek slede …:) Šetajući pored reke koja je čista i uživajuči u očuvanoj prirodi upoznajem momeke iz Prokuplja i Novog Pazara… Kao i svaki južnjaci odmah su me  ljubazno pozdravili i upoznali sa drugim ljudima. 🙂 Tu sam skapirala da se svi odnekuda poznaju i da su svi nekako povezani, tako reći ja i drug smo bili jedini insajderi… 🙂 Nakon šetnje van odmarališta etno kuće, fotkanja, odlazim na streličartsvo. Mogu vam reći veština koja ni malo nije naivna. Da znala sam to i ranije kada sma ih gledala ovde u Nišu, ali nije isto kao i kada probaš. Ja sam imala mali problem jer sam ja levoruka, pa mi je bilo malo nezgodno da držim luk u desnoj ruci ali dobro nije bilo mrtvih ! 🙂 Instruktor streličarstva je imao strpljenje za mene i pomagao mi oko držanja luka… Slike nemam sa streličarstva kolega Doca je snimao ali ne i slikao … :/ Bila je to jedinstvena prilika za mene da u šimi pored reke stojim sa lukom i strelom. Nakon streličarstva dolazi do mene Damira instruktorka yoge sa informacijom da čas počinje za 10 minuta i da će se održati na brdašcetu iznad etno kuće… Kako sam se penjala uz brdo shvatam da sam ispala iz kondicije totalno i da to što sam pravila paze ovde u časovima yoge i plivanja se vidi i još tad sam počela da pridikujem Doci kako li ću ja na tu fucking spelelogiju i šta je to uopšte!?Doca me je kao svaki prijatelj tapšao po ramenu sa rečima videćeš ništa strašno … 🙂 Još tog dana ranije dok smo ćaskali sa Amelom i Eldinom dj je počeo sa svojim setom. Moram da priznam da mi se jako dopao ali takođe moram da priznam da mi ni ostala imena dj nisu bila poznata. Ali da su u pitanju ozbiljni dj –evi shvatam tak uvče kada sam završila svoje aktivnosti i kada je žuka krenula…Ali o samom delu muzike i žurke i kako sam to doživela pisaću u jednom od narednih blogova. Podelići u dva dela ovaj blog. Prosto svašta smo videli i doživeli da bi sve stalo u jedan. A i onako planiram da uvedem novu rubriku festivali. U samom regionu kao i u Srbiji ima puno festival koji svakako zaslužuju da se nađu na mom blogu . Pa eto neka prvi blog o nekom fesivalu bude baš odavde iz Bistrice, ali kao što rekoh stiže za neki dan … 🙂 Da se vratimo mi na prirodu i društvo … 🙂
Stižemo na brdašce, instruktorka nas raspoređuje gde će ko da stane oko drvete… Moja alergija sa kojom imam problem je bila u punoj snazi , što zbog polena koji je bio u punom jeku,  što zbog promene klime, ceo čas sam provela kijajujći a kasnije su na meditaciji to mogli i ostali učesnici da osete. Izvinjavam se svima kojima sam omela mir i tišinu u poronalaženju zen-om…Čas je bio odličan kao i instruktorka. Ja sam do duše ovde navikla na malo agresivniji trening yoge da tako kažem, ali i razumem zašto je bila tolerantnija ipak je bilo učesnika koji su na yogu prvi put. Posle održane hata yoge i meditacije, onako omamljeni svi se spuštamo dole do etno kuće, na ručak a neki na pivo…:)

Jedinu zamerku koju imam na celom festu je kuhinja. Očekivala sam neku tradicionalnu kuhinju, mislim kečap, majonez i jaja imama i ovde u Srbiji. Očekivala sam neku pitu od heljde, čorbicu od heljde, neke Crnogorske sireve ili možda sok od borovnice… Ali eto neka ovo bude moj predlog da se kuhinja unapredi…Do tada ostaćete uskraćeni za neki autentičan Crnogorski recept…Dok smo sedeli ispre doma i cirkali pivce, đuskali  uz muziku i smeh, Amela nas je upoznala sa našim cimerima Damirom i Draganom koji su stigli 1 maja. Damira je zapravo koleginica blogerka i novinarka za Crnogorske vjest… Divni ljudi sa kojima smo sutra dan proveli nezaboravnu avanturu na speleologiji.

Borova šuma na ulazu imanja
i ja na ulazu šaljem mir i ljubav
Etno kuća

 

Reka Bistica
Reka Bistrica bila je mirna za slikanje 🙂

Amela i drugarica dočekuju goste
Dj se sprema za nastup

2 MAJ
Dan kada je trebalo da se krene na čuvenu speleologiju. Uzbuđena, jedva čekam da krenemo ali ne znam ni gde, ni šta ćemo da radimo. Dok sam čekala vodiča, videla sam jednu granu na kojoj su bile okačene minđuše u obliku pera. Prišla sam da vidi o čemu pričaju Damira i devojka koja ih izlaže. To su zapravo bila pera od teksasa, obojena i izšarana, koja jako podsećaju na Inke… Ema je  umetnica koja ih pravi, saznajem da ne pravi samo njih već i raznu garderobu. Moje pero sam zaboravila sobi ali nadam se da ćemo se ponovo sresti i da ću dobiti svoje pero nazad…

Ema i njena preca
Takođe ručni rad Eme
Minđuše od teksasa u obliku pera
Minđuše od teksasa u obliku pera. Malo bilže 🙂

Dok sam ja razgledala Emina perca od tekstila došao je naš vodič speleolog Željko. Koji mi je obajsnio da je to nauka koja se bavi istraživanjem jama i pećina. Istraživači su osobe koje se bave naučnim radom kroz koji se dolazi do novih zaključaka i spoznaja. Znači da je spelologia nauka a speleolozi jedna vrsta naučnika. Mmmm biću naučnik barem sat vremena. 🙂 Međutim kada sam to rekla, komentar Željka je bio pa vratićemo se u mrak … 😮 I dalje mislim proćićemo nekim kanjonom pa u pećinu ono razgledanje i to je to, nego sigurno je put dug… Međutim put do sela Muslići gde se nalazi Vrelo Vranštice i kanjon Bezdanice i Novakovića pećina je pola sata vožnje od sela Bistrice. Krenuli smo oko 11h ujutru i oko 11:30h smo bili iznad vrela i kanjona.

Jedan selfi kad smo stigli do kanjona

Onako ne ispavana, pod alergijom kažem sebi ok sad ćemo ovde da prođemo pored vrela okolo pa u pećinu. Kad ne lezi vraže Željko izvadi iz gepeka opremu kombenezone, kacijge… Ups ovo će biti teže nego što sam mislila.

Šok selfi kad sam videla opremu …

A da i bitno napomenuti nikako kao ja ne polazite u starkama i obucite se lagano ako ikada krenete u ovakvu avanturu. Ja sam imala na sebi trenerice i preko kombenezon htela sam da prokuvam u kanjonu. Stalno sam zaustavljala kolonu da se skinem , da uzmem lak za alergiju, da pijem vodu …

Ovo je bila početnička radost 🙂
Doca i ja spremni za akciju

Jednog momenta sam naterala Docu da natoči vodu sa izvora i izgubili smo kolonu, pa smo kroz onu šumu i kanjon morali da se deremo i da žurimo, ali dobro je čuli su nas i sačekali. Mogu da zamislim kolko sam nervirala celu grupu.

Doca, toči vodu sa izvora… 🙂

iii kreće grupica mladih entuzijasta da osvoji kanjon i pećinu 🙂
Polako i sigurno … 🙂

I stižemo da kanjona i kreće penji se uz ovaj kamen, spuštaj se ,  pazi nogu klizavo je, stavi nogu ovde…

Selfi da se vidi da sam i ja bila ! 🙂

Ja na kraju putešestvija kroz kanjon

 

Međutim vodič Željko je video da sam krenula skroz bez opreme i nespremna, pa ja čekao na mene i bio jako fin. Pokazivao mi kako i gde da se držim i da ne pokušavam na one stene da radim yogu…:) Cela grupa je bila izvanredna pomagali smo se svi međusobno i pridržavali. Za mene su pored Doce i vodiča Željka bili zadruženi  Dragan i Damira naši cimer iz Crne Gore…( Malo sam se osećala kao sa specijalnim potrebama 🙂 ) Po izlasku iz zaista fascinantnog kanjona izlazimo na putići gde nam vodič kaže, e sad ovo brdo da pređemo i stižemo do pećine … Moja reakcija je bila ha ha šalite se!?
Ali nije bila šala, nekako smo se popeli i došli do stene. Ok i dalje ne kapiram gde je ovde ulaz u pećinu ? Onda mi je Željko pokazao neku rupicu u steni i reko pa ovo ! Oooo Fuck baš šte šaljivi! Ljubazno se nasmejao i rekao ma proćićete uvek svi prođu! Da burazeru ali moja zadnjica i nije tako mala, ha ma ne sekiraj se! Na trenutke sam htela da odustanem ali bilo mi je bolje biti u pećini sa svima njima, nego sama u šumi…

Novakovića pećina

Pošto sam bila malo zahtevna i razmažena, Željko i ja ulazimo prvi. Ok sela sam, ispružila noge i upala bez problema u pećinu. Pećina je naravno mokra i hladana ali to blaženstvo koja sam osetila pri udahu nešto ne opisivo. Za tren mi je nestao kašalj i crvenilo od alerigije. Zaključak je možda bi trbelo da razmišljam o životu u pećini … 🙂 Kada smo svi ušli u pećinu, Željko je reko dobro e sad imamo još jedan kritičan prolaz. Zapravo trebali bi na jako uskom prolazu da se promuvamo i uhvatimo za konopac i tako spuštamo dok ne osetimo tlo. O neee, ali nisam imala izbora. Željko se spustio prvi pa ja nije bilo strašno uspela sam nekako da se promuvam među stenama i kamenjem… Spustila sam se i okrenula. Stajala sam na nekom brdašcetu, mrkli mrak, upalila sam lampicu sa kacige i uwauuu! Osećaj je neopisiv, fascinantan, malo jeziv ali prija … 🙂


Onaj ko se jednom nađe u utrobi zemlje, daleko od spoljnog sveta. Okružen ledenom tišinom, mrakom i pećinskim ukrasima…Retko ko će poželeti da izađe i ne nastavi dalje…Svaki stalaktit i stalagmit koji mirno i moćno stoje u svojim odajama pećine. Ko to ugleda za njega ima neprocjenjivu vrednost. Bar je za mene bilo tako
Nadmorska visina ulaza: 903 m, dužina: 605 m, dubina 33,90 m

Dogovor kuda da krenemo 🙂


I još jednom je krenulo idemo dole, gore, pazi nogu, glavu dole , ovde puzimo. Do duše prvo pitanje koje sam postavila i pitala sve vreme spustajući se sve dublje i dublje u pećinu je a kako ćemo mi sad nazad? Međutim Željko i Dragan su bili tu za mene … 🙂 Na tlu je pesak koji je mokar pa je otežano kretanje, zato se inače i nose čizme a ne starke… 🙂 Videli smo svega dva slepa miša, ali bili su bezopasni, Željko nam je obajsnio da su slepi miševi u evropi biljojedi… I stigli smo do kraja. A na kraju prelep prizor kao u nekom filmu, nije Avatar ali tako neki SF.

Ostrvce – jezerce na kraju pećine 🙂

Na kraju je voda zapravo tu protiče reka. Seli smo da napravimo jednu mini pauzu i pogasili  lampice sa šlemova i uživali u dubokoj tišini i mrkloooom mraku duboko ispod zemlje.

Odmor na kraju puta, neverovatan osećaj ! 🙂

A sad sve ponovo uzviknu je Željko. Penji se , spuštaj, puzi… Kada smo izašli iz pećine zaista smo svi bili fascinirani, i ako premoreni bili smo svi pod utiskom moćne i ledene pećine…Moj utisak je neopisiv, nešto nesvakidašnje, ledno a u isto vreme lepo. Naučila sam da sledeći put ponesem gumene čizme i obučem se laganije zbog kombinezona… 🙂 Svakako ću se opet vratiti na ovo mesto !
Za savladavanje prepreka na koje se nailazi u istraživanju potrebno je, pored dobre fizičke speremnosti i veoma dobro poznavanje tehnika koje se upotrebljavaju u speleologiji.Ali zato su za mene bili tu Željko,Doca, Damira i Dragan koji je možda bio u najboljoj kondiciji… Tolko o mom naučnom istraživanju bilo je vreme da se vratimo u realnost… 🙂
Usledio je povratak do našeg kampa. Na putu do kampa stajali smo više puta da slikamo prirodu i zaista prelepe pejzaže. Zelenilo sa svih  strane oteralo ja sav umor koji sam predhodno zadobila u pećini … Zaista neverovatno iskustvo !

Kriva kuća 🙂

Etno selo koje smo videli na putu do pećine… 🙂

Negde oko 18h smo se vratili u našu etno kuću u Bistrici. Izmoreni, gladni i puni utisaka… Odmah sam uletela u kupatilo i spremila se za večeru i žurku . Sutradan ujutru smo se vraćali kući sa Niš… Na povratku za Niš, išli  smo drugim putem preko Zlatibora…
Ovakva putovanja zahtevaju da hodamo širom otvorenih očiju i uživamo svim čulima! Ovakvo iskustvo i avanturu bi trebali da probaju svi koji su željni istraživanja, konekcijom sa prirodom ali i druženjem sa divnim ljudima. Za početak obilaska Crne Gore nismo loše prošli. Za koji dan vas očekuju moji utisci sa žurke …
Monetenegro zove mene ! 🙂

PS: Zapamtite u životu sve treba probati! 🙂

Bloger, putnik, fotograf i make up artist koji voli dobar ukus hrane,vina i kafe...

4 Comments

  1. Draga Lena- Milena, primetio sam da pored veoma dobrog zapazanja i to sto nama citaocima prenosite vas licni utisak i bitne informacije, ste i jedna veoma lepa mlada osoba ! A u zadnjem tekstu vidim i da ste duhoviti ! Nadam se da ako nekada budete dolazili u Kotor , za koji vjerujem da bi ste imali sto sta da napisete , mozemo a i da se upoznamo !?
    PS: Veliki plus za rubriku recepti ! 🙂

    1. Hahaahh , odličn je festival ali i sama priroda…:)
      Slovačku (Bratislavu) imam u planu bićeš obavešten, ali zašto nisi stavio svoj sajt?
      Očekujem te u Nišu na Nišville ? 🙂 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *