Evo konacno sam ugrabio vremena, pa da napisem nesto

Kao prvo, Sensation je sam po sebi spektakl, i vizuelno, a i što se zvuka tiče. 20 000 ljudi u belom, ozvučenje vrhunsko, ne možeš da pričaš, a i nema preterane potrebe za tim :), osvetljenje I specijalni efekti su još bolji, fontane koje su dodatno osvetljene i u pojedinim trenucima pomisliš da iz njih izbija vatra, a ne voda :), pa one prskalice, koje ostave utisak kao da dele Arenu na 2 dela. Laseri su posebna priča, to se najbolje vidi na onom klipu gde je pesma od Tiesta… Jedina zamerka je mnogo više ortaka nego riba, ali to ce valjda biti bolje u Amsterdamu sledece godine :P  I kao šlag na sve ovo navedeno su poznati DJ-evi, koji zadovoljavaju ukuse svih onih koji slušaju elektronsku muziku.

Koliko sam ja primetio, na Sensationu je praksa da prvi muziku pušta neki domaći DJ, kao zagrevanje, a onda prvo idu komercijalniji DJ-evi, što su u Budimpešti bili Axwell i Sebastian Ingrosso, posle toga je Megamix takođe komercijalnih hitova (koji su kod nas uglavnom po klubovima), I onda kreće malo tvrđa muzika, neki trance, techno, to je negde oko pola tri, tri ujutru, za kraj sto se kaze.

Za Beograd kažu da je jedan od gradova sa najboljim noćnim životom u Evropi, i to jeste tačno, ali atmosfera na Sensation-u je nekako euforična, svi su došli da se baš to veče odlično provedu. To sam najbolje iskusio sada za vikend kada sam bio na Soundu, tamo jeste dobro, ali to mi je bila prva žurka posle Sensationa, i baš se oseti razlika, a sve sam upoređivao. Nekada mi je muzika u našim klubovima bila preglasna, a sada je postala previše tiha Atmosfera je naravno neuporediva.

Read the rest of this entry »

Ahhh… Kakav grad… Barcelona, I will be back!

Mene lično je ovaj grad oborio sa nogu. Sagrada La Familija, Park Guell, Katedrale, plaža, Akvarijum restorani i kafići na svakom uglu bukvalno (a pre ovog puta sam mislio da nama nema ravna, bar na tom polju…), Nou Camp, musej Pikassa,  “dabl deker” turistički autobusi… zaista ima šta da se vidi, a 5 provedenih dana je zaista malo.

Ceo grad je posvećen turistima i bukvalno su sve uradili da nas/ih ugoste. Akcenat bi stavio na izbor prevoza i sam prevoz kroz Barsu koji je vrhunski regulisan.

Iako ga možemo po veličini i broju stanovnika porediti sa Beogradom (bar po onom zvaničnim podacima) u Barselovi nema gužve, saobraćaj je vrhunski uređen. Kao turista možete ga obići korišćenjem turističkog “dabl deker” autobusa, koji je meni najbolje rešenje. Cena karte je 21e za jedan dan, ili 27e za dva dana. Prednost ove vrste prevoza jeste što postoje tri trase (plava, crvena i zelena) kojima obuhvatate sve vredno pažnje. A plus bi bilo što kupovinom ove karte ostvarujete rane popuste po celom gradu: Akvarijum 15%, Nou Camp 10%….etc.

Ono što bih izdvojio to je svakako Park Guell, koji je blago rečeno san snova. Osećali smo se kao Alisa u zemlji čuda tokom prva dva dana u gradu, dok se odmah zatim čovek nekako navike.
Read the rest of this entry »

Varljivog leta 1968. u Čehoslovačkoj je došlo do sovjetske invazije koja je imala za cilj da obori liberalno-reformsku vladu Aleksandra Dubčeka za vreme ‘Praškog proleća’.

U međuvremenu se grupa studenata izražavajući protest zavetovala na samospaljivanje koje je početkom sledeće godine u delo sproveo Jan Palach zapalivši se na Wenceslas trgu isped Narodnog muzeja.

Njegova sahrana će se pretvoriti u glavni događaj protesta protiv okupacije da bi se mesec dana nakon nje, još jedan student, Jan Zajic, takodje spalio na istom mestu.

Na dvadesetogodišnjicu Palachove smrti, početkom 1989.  memorijalni protest koji je nosio ideju kritike tadašnjem komunističkom režimu eskaliraće u masovne demonstracije. Okršaji demonstranata i policije koji su trajali nedelju dana biće nazvani ‘Palachova nedelja’ i biće jedan od katalizatora pada komunizma koji će se odigrati jedanaest meseci kasnije u onome što će Vaclav Havel nazvati ‘Plišanom revolucijom’ (velvet revolution).

Kažu da joj je taj naziv Havel, inače veliki obožavalac rock/ rolla,  dao po ‘Velvet Underground’, jednom od svojih omiljenih bendova.

Read the rest of this entry »

Stara planina je najveća i najlepša planina u istočnoj Srbiji i prirodna granica sa Bugarskom. Pripada opštinama Knjaževac i Pirot. Najviši vrh je Midžor 2.169 metara, a prirodne karakteristike su pogodne za razvoj zimskih sportova, planinarenja, letenja zmajem i paraglajderom, ribolova, sakupljanja lekovitog i aromatičnog bilja, gljiva i drugo.

Babin zub je jedan od vrhova Stare planine i nalazi se na 1.780 metara nadmorske visine. To je specifičan morfološki oblik, karakterističan po vertikalnim odsecima stena, gde se jedan odstečnjak izdvaja oblikom koji podseća na stari zub, po čemu je i dobio naziv. Njegova visina je 200 metara i pristupačan je samo alpinistima.

Vrh Babin zub kao i naš deo Stare Planine pripada pojasu kontinentalne klime sa žarkim letima i dugim i hladnim zimama prepunim snega koji se zadržava od oktobra do aprila-maja. Česta je pojava mećava, pa se može dogoditi da se za vrlo kratko vreme nađete zatrpani u snegu. Zato pažljivo treba pratiti meteorološke izveštaje i poštovati najavu mećave. Tu mogu da pomognu i meštani koji nepogrešivo znaju vremenske prilike na planini.

Planirano je da se na Staroj planini izgradi veliki zimski turistički centar „Babin zub” sa alpskim skijalištima kapaciteta 14.000 skijaša, 40 kilometara žičara, 100 kilometara ski staza i smeštajnim kapacitetom od preko 8.000 ležaja. Za sada su izvedene staza Konjarnik dužine 1.155 metara, Sunčana dolina, dužine 637 metara, a i dalje postoji Markova livada, dužine 250 metara, takozvani bejbi lift koji je predviđen i za noćno skijanje. Staze polaze sa visine od 1.700 metara u blizini hotela Babin zub i Planinarskog doma, a završavaju se na nadmorskoj visini 1.235 metara, odakle polazi žičara četvorosed.Na Staroj planini živi oko 200 vrsta ptica, od kojih se 92 vode kao prirodna retkost. Divlje životinje čine bogatu ponudu za lovce. Ovde raste i najmanji bor u Evropi, bor-krivulj i neke endemske vrste flore i faune.  Read the rest of this entry »

Ehhh… Ako u Googlu ukucamo putovanja, odmah nam zasene oči predivne plaže Mauriciusa, planine francuskih Alpa i mnogo druge zaista interesantne desitinacije.

Ali pravih avantura je zaista malo. Dok Srbija ima jako veliki broj malih, ali prelepih mesta… koja su slažemo se iz nekog razloga izostavljena.

Ovoga puta predstavljanje Zlakuse. “Najosvetljenije selo u Srbiji” kako su ga neki mediji nazvali, je zaista to. Mislim da je čak i jedino koje je kompletno osvetljeno. Nalazi se između Požege i Užica, a prava destinacija za avanturiste jer postoji i Potpećka pećina upravo na toj lokaciji tj. na samoj granici sa selom Potpeće.

Tačno 14 km jugoistočno od Užica. Jedinstvena je po monumentalnom ulazu u obliku potkovice. Visina ulaza iznosi 50m, širina je u osnovi 12m, a pod svodom 22 m. To je najveći pećinski ulaz u Srbiji. Izdubljen je na krečnjačkoj litici, čiji je vertikalni deo visok 72m. Istražena i uređena dužina za posetioce je 555m. Ulazno-silazna staza ima preko 700 stepenika. Potpećka pećina se ubraja u pećine izvorskog tipa. Nju su sagradile vode reka ponornica koje poniru u Drežnickoj kotlini i posle podzemnog toka izbijaju iz pećine ili iz vrela ispred pećine gradeci pećinsku reku-Petnicu. Potpećka pećina, po svom geološkom sastavu, izgrađena je u srednjetrijarskom krečnjaku, koji je beličaste boje, fine mozaične strukture i karakteriše je pukotinska poroznost.

Read the rest of this entry »

Da li ste kada putovali Ibarskom magistralom? Mali je broj onih koji nisu bar jednom prošli tom trasom puta… bar ako ste išli na more autom!?

Između Čačka i Požege, nalazi se Ovčar Banja. Prava priroda… zaista…

Iako je magistrala u pitanju, ima baš dosta mesta da se čovek otisne u prirodu i mir. To je jedna od najposećenijih stanica 1. Maja svake godine i tradicionalni srpski uranak ;) Ali ovoga puta ćemo se popeti do Savine Vode, a to je mala crkva podignuta usred planine Kablar. Prelepo je!

I to je otprilike na 45minuta hoda prave uzbrdice. Put jeste obeležen, oznake su postavljene na stablima i jako je lako se orijentisati samo malo pažnje i koncetracije je zahtevano. Obzirom da sam se ja peo ranim jutrarnjim casovima, jako je hladno, pa preporučujem zainteresovanim da se dobro obuku.

Pored pomenute crkve u planini, tj. u steni, postoji izvor vode, a prica kaze da ukoliko je nema vode na izvoru kada dođete, ili ste vi taj koji je grešan ili je grešna osoba sa Vama!

Predpostavljam da će Vam slike moći mnogo više toga preneti. Interesantan je podatak da je u Ovcarsko Kablarskoj klisuri i na pomenutim planinama smesteno preko 20 manastira.Eto predloga za ljude koji su posveceni veri ili za turisticke agencije

Read the rest of this entry »

Izrasli tektonskim poremećajima i ogoljeni nemilostrdnom glacijalnom i eolskom erozijom, te udarima gromova, Komovi su se milenijumima formirali da bi danas dobili epitet jedne od najatraktivnijih, ali slabo eksploatisanih crnogorskih planina. Što je svakako dobro. Malo se oseća prisustvo coveka. Divljina je iskrenija, čistija.

Svojim geografskim položajem predstavljaju uvod u Prokletijski masiv.Sastoje se od nekoliko vrhova preko 2000 metara nadmorske visine: Kučki Kom (2487 m), Stari Vrh (Srednji Vrh Kučkog Koma, 2483 m), Ljevoriječki Kom (Severni Vrh Kučkog Koma, 2469 m), Vasojevićki Kom (2461 m), Rogamski Vrh (2303 m) i Bavan (2252 m). Svaki od njih je poseban penjački poduhvat.

Pod Komovima izvire Opasnica i Veruša od kojih nastaje Tara stapanjem kod Hana Garančića. 40 km dug i 30 km širok planinski venac okružen je prostranim visoravnima prosečne visine oko 1900 mnv: Štavna i Ljuban na severu, Rogam na zapadu, Carine na jugu i Varda na istoku.

Između Vasojevićkog, na jednoj, Kučkog i Ljevorijeckog koma, na drugoj strani, prostire se dolina Međukomlje. Nju je nekada formirao glecer koji se kretao i izdubio dolinu reke Ljubaštice. Medjukomlje je ukraseno siparima (strminama sitnog odronjenog kamenja), odronjenim gromadama stena i travom. Ima i nekoliko glacijalnih jezeraca koja u letnjem periodu presuše. Read the rest of this entry »

Na planeti postoje dve vrste predela. Jedna vrsta su oni koji nam se prikazuju onakvima kakvi jesu, otkrivaju nam se na prvi pogled, te ih je moguće potpuno realno sagledati, opisati i demistifikovati.Druga vrsta su predeli koje nikada do kraja ne možemo dokučiti, koji nam se svaki put ukazuju u drugačijem obliku, koje svaki put drugačije doživljavamo. Njih kada pokušamo opisati u onoj meri u kojoj je to moguće, deskripcija uvek deluje nadrealna, ma koliko se trudili verno da prenesemo utiske. Kanjon Nevidio spada u drugu vrstu.Teško je opisati prolazak kroz njega. Tajanstvenost i lepota u kojoj se prikazuje utiče na čoveka da se pri opisivanju uvek pitam da li pričam o sebi, o njemu ili o nekom čudesnom, izmišljenom mestu.Između visokih vrhova planinskog masiva Durmitora i planine Vojnik, na zapadu Crne Gore, reka Komarnica se svojim tokom probijala kroz krečnjacku podlogu vekovima unazad. Čitavo područije naseljva pleme Drobnjaka kojima je kanjon uvek predstavljao izazov, misteriju i nerešivu enigmu, pa je od njihovog prvobitnog naziva Neviđ Bog postao Nevidio. Read the rest of this entry »

Prelepo jutro, dobro raspoloženje i avanturistički duh je ono što nas je u petak u 6:00h izvuklo iz kreveta i nateralo na put. Posle sastanka na mostu (bombardovanog za vreme rata sa NATO alijansom) kod grčkog konzulata krenuli smo Bul. 12. februar prema Ribarskoj banji starim lokalnim putem za Aleksinac. Odvojili smo se levo kod sela Gornja Toponica, i krenuli prema selu Mezgraja (na turskom: mesto bez raje, ljudi) prešli preko mosta na reci Južna Morava došli do Supovca i skrenuli desno prema Velikom Drenovcu, Grejaču i Bankovcu.

U Bankovcu smo skrenuli levo i nastavili asfaltnim putem, levom stranom reke Turije prema selima Loćika, Vrćenica i Ćukorovac.

Meštani sela Ćurkovca obavestili su nas da iz sela Kulina postoje dva puta do Ribara jedan preko sela Porodin i Vukanje i drugi asfaltni celom dužinom preko Ljuptena. Odmah posle Ćurkovca rešili smo da napravimo jednu dužu pauzu pored reke Turije  za doručak.  Za vreme doručka dogovorili smo se da nastavimo put preko Porodina i Vukanje koji je predhonih dana isplanirao Miki sa Bracom. Ali posle samo nekoliko kilometara ukazala se jedinstvena prilika - DRAGSTOR u selu Porodinj gde smo morali da utolimo žeđ pivom posle obilnog kaloričnog doručka. U dragstoru smo zatekli dvojicu meštana srednjih godina sa kojima smo vodili prijatan razgovor.

Utolivši žeđ, nastavili smo asfaltnim putem prema Vukanji. Selo Vukanja je  razbijenog tipa, koje ima oko 1000 domaćinstava i smešteno je na nekoliko brda u podnožju Velikog Jastrebca. Postoje dve crkve: crkva Sv. Pantelejmona i crkve Sv. Nikole. Kao i u svim selima i ovde je zabeležena velika migracija stanovništva po gradovima i evropskim zemljama. Na samom izlazu iz sela dočekao nas je makadam u trajanju od 4 km koji nas je pratio  do ukrštanja sa putem iz sela  Ljupten koji vodi do Ribara. Read the rest of this entry »

6dana istočne muzike, kulture i hrane, hmmm… Zvuči li vam primamljivo? 

A plus sve to u vreme Ramazana.Najveća prednost putovanja u Tursku jeste “ne cimanje” oko vize, jer po dolasku, sletanju ili pojavljivanju na misteriozan način u Turskoj, sve što je potrebno da uradite jeste da platite vizu 10e oni vama nalepnicu i “Dobrdosli” … Da, da… Na Srpskom!

A obzirom koliko smo bili pod njihovom vlašću, sramota bi bilo i da ne znaju…

Elem, vratimo se putu… Let je trajao cirka 1h i 30min, tu i tamo… A odmah po dolasku u Hotel dali smo se u istraživanje.Obožavam putovanja “pusti me sam ću” , a ne “sve nam je organizovano mode” :DPrvo veče smo izašli (moja verenica i ja) i kupili mapu grada, dok smo je proučavali uz neverovatan autentičan doner. mmmm i Neste vodu! oooo jea…

Najinteresannija stvar je u celoj priči što generalno Turci jako slabo govore Engleski, pa čak i mladi. Informacije koje ćete dobiti u Hotelu su jako, ne bih rekao loše, ali zasigurno skupa rešenja.To veče smo imali problem zameniti novac, a tek kada smo “ulovili” mladi par kako razmenjuje novac na bankomatu, izašli su nam u susret i zamenili nam Euro valutu! Oleee… Prv zadatak uspešno rešen!

Dan 2. Uh, Hotel u kome smo odseli zasloožuje sve reči hvale, a radi se o Marmara Pera Hotelu u centru Istambula. Magnificante! Prelep doručak i pokret!Prave putešestvje su na putu do metroa, pravi sokaci Read the rest of this entry »