Vesti

Priroda, kulturnoistorijski spomenici, muzeji, Dunav…

Treće putovanje nagrađenih „Politikinih” čitalaca u kvizu znanja „Upoznajte Srbiju”  bila je regija istočne Srbije. Dvodnevni izlet u organizaciji agencije „Hari M” i Politike pokušaj je da se predstavi drevni Gamzigrad i Feliks Romulijana, tvrđave na Dunavu, Rajkova Pećina kod Majadanpeka, Lepenski Vir, Nacionalni park Đerdap. Muzeji ali i fantastično očuvana priroda, koja opija kiseonikom, mirisima, lepotom krajolika i bogatsvom zelenila i voda. Pećine, legende Dunava i mističnih vlaških obreda iz starog veka, specifične nošnje, muzika, običaji ostaci rimskih dostignuća (putevi, akvadukti, mostovi) rezidencije rimskih careva od kojih su mnogi upravo sa ovih prostora mogu ne samo da obogate turističku ponudu Srbije već i da postanu i pravi mamac za sve željne znanja, lepote prirode, izvorne narodne kuhinje, zdrave prirodne hrane i dobrih i gostoljubivih ljudi koji goste dočekuju otvorenog srca. Sve to su još bolje upoznali nagrađeni čitaoci Politike iz: Beograda, Kruševca, Smedereva, Novog Sada, Obrenovca , Požarevca, Uba .

Kiša na smederevskoj tvrđavi, prvoj tački puta, nije omela Ljubicu i Miroslava Ivanović, srećne dobitnike iz Smedereva kojima je ovo bilo svečano putovanje za tri decenije braka da se priključe grupi. Vetar sa Dunava nekako je raskrilio oblake pa se krenulo ka Velikom Gradištu i zelenom i senovitom Srebrnom jezeru prethodno obilazeći muzej Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Šetnja i zajedničko slikanje pokraj jezera poboljšali su apetit za ručak od vrućeg roštilja do sladoled torte.

Nakon Golubačke tvrđave i Lepenskog Vira prvi dan putovanja obeležio je sjajan doček Turističke organizacije Majdanpek. Osveženje u hotelu „Golden In” i promotivni film o lepotama i potencijalima ovog kraja krunisala je poseta Rajkovoj pećini. Kako bi se zagrejali nakon jednočasovnih osam stepeni u pećini domaćini su priredili degustaciju prirodnih rakija. Od kleka, oraha, meda, lincure, borovnice, čajevi i prirodne sokove naši čitaoci zahvalno su pijuckali posmatrajući jednog od najpoznatijih tragača za zlatom na Peku Nebojšu Trailovića.

Posle večere uz muziku i noćenja u hotelu „Lepenski Vir” od Donjeg Milanovca i prelepih predela Nacionalnog parka „Đerdap” put Politikine čitaoce odveo je u pravcu Negotina. Obišli su muzej Krajine grob Hajduk Veljka Petrovića i kuću Stevana Mokranjca i jedan od mnogih vinskih podruma uz degustaciju vina. Maršruta se nastavila dalje ka Zaječaru, obnovljenom delu zaječarskog muzeja i svetski značajnom lokalitetu Gamzigradu – ostacima carske antičke rimske utvrđene palate Feliks Romulijana.

Za sledeću tačku putovanja, planinu Rtanj, čuveni geograf Jovan Cvijić rekao da je jedna od najlepših u Srbiji prepunu lekovitih trava od kojih se pravi čuveni „rtanjski čaj”. Nada i Stanislav Stevušević kažu da ga redovno piju i njemu mogu da zahvale na svežini i krepkosti.

Poslednja tačka ove Politikine čudesne ture po Istočnoj Srbiji bio je manastir smešten u dolini Koporinskog potoka i podnožju Koporinske kose u ataru Velike Plane. Manastirskim kompleks okružen šumom u cveću i seni lipa, oraha odiše neverovatnom duhovnošću koju je na sve prisutne prenela mati Nina dok je grupa prisustvovala večernjem služenju u crkvi Svetog Stefana.

Ovim jedinstvenim duhovnim iskustvom završilo se, svi se slažu, sjajno organizovano putovanje po Istočnoj Srbiji koje je priuštila svojim čitaocima Politika uz pomoć agencije „Hari M”.

Ištvan Dekanj
[objavljeno: 17/06/2009]
Politika.rs

Verujem da ćemo već iduće godine moći u Pragu da dočekamo prve građane zemalja zapadnog Balkana kao turiste bez viza

Evropska unija dugo je svesna značaja lakog putovanja za uzajamno razumevanje i prevazilaženje predrasuda. Češka Republika za tu problematiku ima posebno razumevanje i zbog toga što veoma dobro pamti vremena kada su njeni građani bili odsečeni od zapadne Evrope i izolovani u komunističkom getu. Paradoksalno je što su u isto vreme građani tadašnje Jugoslavije uživali malo veću slobodu, koja se veoma vidljivo ispoljavala upravo u mogućnosti bezviznog putovanja u većinu zemalja širom sveta.

Stoga ne čudi da je češko predsedavanje u Savetu EU među svoje prioritete svrstalo napredak u viznoj liberalizaciji sa zemljama zapadnog Balkana. Dobra polazna tačka za to već je stvorena prethodnim predsedavanjima Slovenije i Francuske, koje su otvorile tzv. dijalog o viznoj liberalizaciji sa pet zemalja zapadnog Balkana – Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom (FYROM) i Srbijom, tj. zemljama sa kojima važe unijski sporazumi o viznoj liberalizaciji i readmisiji.

Preduslov za uvođenje bezviznog režima je ispunjavanje uslova koje definišu tzv. mape puta. Radi se pre svega o bezbednosti putnih isprava, zaštiti granica, politici migracija i azila, unutrašnjoj bezbednosti uključujući borbu protiv najtežih oblika kriminala, jačanju međunarodne saradnje pravosudnih i policijskih organa i zaštiti podataka. S obzirom na to da je Evropska komisija u svojim izveštajima u maju 2009. pozitivno ocenila napredak u ispunjavanju tih uslova, ministri spoljnih poslova zemalja članica EU na svom redovnom sastanku 15. juna 2009. dogovorili su se da će pozvati Evropsku komisiju da otpočne zakonodavnu proceduru u cilju ukidanja kratkoročnih turističkih šengenskih viza sa pripremljenim zemljama idealno već krajem 2009. godine. Tokom razgovora održanih u ponedeljak učvrstio sam svoj utisak da taj proces danas ima izvanredno jaku podršku svih zemalja članica Unije.

Odluka o ukidanju viznog režima dosledno će se oslanjati na napredak zemalja regiona u ispunjavanju zadatih kriterijuma. Izveštaji Evropske komisije, u čijem sastavljanju su zemlje članice EU aktivno učestvovale, jasno pokazuju da neke zemlje te uslove ispunjavaju bolje od drugih. Međutim, za Češku Republiku posebno je značajno da konkretnu perspektivu bezviznog putovanja imaju sve zemlje zapadnog Balkana. S obzirom na regionalni kontekst bilo bi optimalno da vremenski razmaci u sticanju ove pogodnosti među pojedinim zemljama ne budu suviše dugi. Realni vremenski plan ipak zavisi od samih zemalja zapadnog Balkana i njihove sposobnosti da zadovolje postavljene zahteve.

Verujem da ćemo već iduće godine moći u Pragu i ostalim delovima Češke Republike da dočekamo prve građane zemalja zapadnog Balkana kao turiste bez viza. Čvrsto sam uveren da će upravo mogućnost slobodnog putovanja, studiranja i zapošljavanja u zemljama članicama EU omogućiti građanima zemalja zapadnog Balkana da učvrste osećanja zajedništva i osnažiti njihovu rešenost da u bliskoj budućnosti postanu takođe punopravni građani EU. Češka Republika u tome nudi svoju pomoć.

Predsednik Saveta ministara spoljnih poslova EU i potpredsednik vlade Češke

Jan Kohout
[objavljeno: 16/06/2009]
Politika.rs

Spremate se za more, a još uvek nemate GPS sistem za auto-navigaciju i niste baš sigurni u svoje veštine snalaženja u prostoru? Ništa zato, isplanirajte putovanje na internetu.

Planeri putovanja, poput sistema za autonavigaciju, isplaniraće vam putovanje do skoro poslednjeg detalja. Neće vas baš spakovati i pripremiti sokove i sendviče, ali i vi morate da obavite svoj deo posla.

Postoje dva sajta koja su savršena za planiranje svakog vašeg putovanja. Prvi je Via Michelin, a drugi Google Earth. U ovom broju „Blica“ pokušaćemo da vam predstavimo oba sajta koja mogu da vam budu od velike pomoći. Potrebno je samo da ukucate mesto polaska i mesto u koje putujete, i ispred vas će se na ekranu naći najvažniji podaci vezani za putovanja.

Detaljne mape
S obzirom da su ovi servisi ipak prvenstveno rađeni za stanovnike Zapadne Evrope, ulice i manji gradovi u našoj zemlji nisu baš savršeno pokriveni. Ako živite u nekoj manje poznato ulici i pokušate da ovu adresu upišete kao polazište, postoji prilično velika šansa da je planer neće prepoznati. Ipak, ovome možete da doskočite tako što ćete kao početnu destinaciju da upišete ime neke veće raskrsnice ili trga do koje znate da dođete bez posebnih uputstava.

Prilikom planiranja putovanja u planeru takođe možete da odredite da li želite da putujete najkraćim ili pak najbržim putem, želite li da prelazite državne granice i hoćete li se voziti po autoputu ili sporednim putevima. Planer će takođe izračunati koliko ćete ukupno putarine morati da platite za celi put koji planirate.

Via Michelin
Na ovom sajtu nalaze se sasvim precizne mape puteva u Srbiji i Crnoj Gori. Mapa je sasvim detaljna i prikazuje sve od autoputa do malih lokalnih saobraćajnica.
Zato, ukoliko planirate da odmor provedete u Srbiji ili putujete u Crnu Goru preporučujemo baš ovaj sajt.
Osim što ćete dobiti preporučenu putanju, sa svim sretanjima i odvajanjima i kilometraži između dva odvajanja recimo dobijate još i:
- Vreme za koje bi trebalo da pređete određenu destinaciju
- Obračun troškova za gorivo
- Obračun troškova za putarine i mesta na kojima se kupuju vinjete ili se naplaćuje putarina
- Vodič kroz restorane i hotele koji vam se nalaze na putu
- Vremenske prilike
Potrebno je samo da precizno ukucate destinaciju, da odredite koje gorivo troši vaš automobil, zatim da odaberete da li vas zanima putanja koju vam Mišelin predlaže ili ste više zainteresovani za najbrži put ili najekonomičniji.
U našem slučaju, rešili smo da vidimo kako izgleda put od Beograda do Petrovca na moru, saznali smo da:
- Ispred nas imamo 460 kilometara puta
- očekuje nas nešto više od šest sati vožnje - tačnije 6 sati i 17 minuta
- i za vozilo sa prosečnom potrošnjom goriva trebaće vam oko 35 evra u jednom pravcu.
Osim ovih osnovnih podataka, dobićete i detaljan plan puta: koliko kilometara treba da vozite po autuputu, posle kog kilometra se odvajate i kod kog mesta, zatim tu je i detaljna kilometraža između svih većih i manjih mesta kroz koja prolazite.
Ako želite da saznate i gde biste mogli da se odmorite samo uključite opciju sa restoranima i hotelima i pojaviće se lista sa svim ugostiteljskim objektima pored kojih prolazite.
Tu je naravno i opcija koja vam omogućava da sami isplanirate svoj put.
Ukoliko putujete u neke zemlje zapadne Evrope na ovom sajtu imate detaljne mape gradova sa označenim ulicama i parking mestima.
Sajt : www. viamichelin.com

Google Earth
Ovaj sajt je savršen ako planirate da putujete po Evropi. Donosi vam sve što i ViaMishelin, ali ima jednu savršenu opciju, a to je 3D, uz pomoću koje bukvalno možete da se „provozate“ po Berlinu, Pragu ili bilo kom gradu.
Takođe je potrebno da ukucate polaznu tačku i željenu destinaciju i možete da krenete na put.
Videćete kvalitet puta, kilometražu koju treba da pređete, vreme za koje ćete verovatno da pređete određeni put. Naravno tu su i opcije koje možete da uključite i koje će vam pokazati gde se nalaze hoteli, restorani, smeštaj, istorijski spomenici, vremenske prilike tokom puta… Takođe tu vam je još i više od 50 različitih opcija pomoću kojih možete da saznate alternativna imena gradova i mesta, što je recimo savršena pomoć ako putujete u Grčku.

Adresa sajta: www.googleearth.com

Izvor:
Blic

Prva grupa dobitnika „Politikinog” kviza znanja, minulog vikenda, posetila je crkve i manastire moravske Srbije

Najstariji list na Balkanu darivao je čitaocima vikend putovanje za dve osobe. Dobitnici iz cele Srbije okupili su se u subotu ispred Vaznesenske crkve kako bi u organizaciji „Dobročinstva”, pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve, posetili bisere duhovnog i nacionalnog identiteta. U ranim jutarnjim satima, iz Beograda ispratila ih je kiša, što nikome nije zasmetalo, u udobnom autobusu „Laste” putnici su se opustili i upoznali, a vodič Jelena Miloradović poželela je srećan put. Među putnicima bili su verni čitaoci našeg lista iz Beograda, Zemuna, Mladenovca, Novog Sada, Vrbasa, Titela, Valjeva, ali i oni koji će to tek postati – najmlađi član naše trupe bila je jedanaestogodišnja Jelena Berić.

Prva stanica na putu ka Despotovcu bio je manastir Kalenić. Kao zadužbina vlastelina Bogdana, njegove žene Milice i brata Petra, crkva je podignuta i živopisana između 1407. i 1413. godine. U priprati nalazi se delimično oštećena ktitorska kompozicija, a u južnoj pevnici naosa na jednoj od fresaka prikazana je scena venčanja u Kani galilejskoj i prvo Hristovo čudo – pretvaranje vode u vino.

Jelena Miloradović, istoričar umetnosti, pokazala je i jedan zanimljiv detalj – mladoženja nožem ubada mladu u prst što podseća na paganski običaj bratimljenja. Napominjemo i to da se u crkvi mogla videti hilandarska kopija Trojeručice koja se ovde nalazi od trećeg maja. Jedan od dobitnika kviza znanja, istoričar Dragoljub Miljević iz Novog Sada, ispričao je kako je, prema predanju, lepa devojka Kalina uputila Stefana Lazarevića ka mestu gde će podići manastir. Devojka je ubrzo umrla, a njeno ime i lepota ostali su da žive u nazivima Kalenić i Lepojević (selo u neposrednoj blizini).

Ljubostinja, drugi manastir na ovom putu, kneginja Milica podigla je između 1388. i 1405. godine. Kažu da su se baš na ovom mestu prvi put sreli Milica i knez Lazar. Devojčica Jelena Berić pokazala je veliko interesovanje neprestano postavljajući pitanja, a njena mama kao i stariji članovi bili su zadovoljni znatiželjom naše omladine. Odavde se krenulo put Kruševca gde su se putnici uz bogati meni okrepili, a zatim obišli Lazaricu (dvorsku crkvu kneza Lazara), ostatke dvora, kule, konjušnice kao i spomenik knezu Lazaru koji je novijeg datuma.

Pred smiraj dana stiglo se ispred Ravanice, zadužbine kneza Lazara koja je podignuta između 1375. i 1377., a živopisana neposredno pred Kosovski boj, oko 1385. godine. Večernja molitva bila je u toku, mati Solomonija kod zvonika, molitveni glasovi su se mešali sa zvonjavom, a i sam položaj manastira okruženog šumom, kao i hladnoća ove večeri ostavili su možda i najjači utisak prvog dana putovanja.Oko devet sati uveče, umorni ali zadovoljni, nagrađeni čitaoci stigli su u Despotovac gde im je ljubazno osoblje hotela Resava poželelo dobrodošlicu. Smestili su se u udobne sobe, a posle bogate večere uz muziku, otišli su na počinak.

Posle doručka iz hotela Resava krenulo se u istoimeni manastir. Opasan zidinama sa 11 kula, manastir Manasija, kako ga još nazivaju, zadužbina je despota Stefana Lazarevića i ujedno centar resavske prepisivačke škole. Prema rečima vodiča Jelene Miloradović, raskošan živopis sačuvan je na oko 700 kvadratnih metara.

Ostavivši za sobom Manasiju, grupa se uputila ka Velikoj Plani. Na tri kilometra od ovog mesta ekskurzija je svratila u manastir Pokajnicu. Crkvu brvnaru podigao je oko 1818. Vujica Vulićević u znak pokajanja zbog ubistva kuma Karađorđa. Nedaleko odatle, na površini od 46 hektara, nalazi se i Radovanjski lug sa spomen-crkvom podignutom na mestu gde je vožd pogubljen. Na terasi restorana okruženog zelenilom, u blizini luga, pripremljen je ručak, a onda se krenulo natrag.

Vladimir Oto, jedan od nagrađenih čitalaca, slogan našeg lista „Upoznajmo Srbiju” dopunio je rečima „da bismo je više voleli”. U tačnost ovih reči uverili smo se na ovom putovanju.

Irena Jekić
Politika.rs

Makedonija je ispunila kriterijume za bezvizna putovanja, ali da li će joj ograničenja biti ukinuta zavisi od drugih ključnih igrača u regionu.

Mada je Makedonija dobila visoke ocene prilikom nedavne procene Evropske komisije (EK), postoje spekulacije da bi bezvizna putovanja mogla da budu odložena zbog drugih zemalja zapadnog Balkana. Prema prošlonedeljnim izveštajima, EU okleva da liberalizuje putovanja za bilo koju pojedinačnu zemlju, jer bi to moglo da poremeti balans u regionu.

Makedonija je ispunila neophodne kriterijume — dobivši ocenu jedan na skali EK. Srbija i Crna Gora nisu daleko iza nje — sa ocenom 1,75 — dok su i Albanija i Bosna i Hercegovina dobile četvorke i još uvek je potrebno da sprovedu velike reforme.

Izvori kažu da bi EU mogla da odloži ukidanje viznih ograničenja za Makedoniju dok Srbija i Crna Gora ne budu došle u istu poziciju.

Komesar za proširenje EU Oli Ren i potpredsednik EK Žak Baro imaju suprotstavljene stavove o tom pitanju.

Prema makedonskoj Televiziji A1, Ren je želeo da uključi Srbiju u izveštaj o liberalizaciji vznog režima koji će biti predstavljen krajem ovog meseca, dok Baro kaže da je samo Makedonija ispunila neophodne kriterijume za bezvizna putovanja.

“Spreman sam da do kraja juna, pre letnjih odmora, dam preporuku za liberalizaciju viznog režima. Komisija priprema izveštaj koji će biti predstavljen državama članicama, a nakon toga očekujemo njihovu reakciju”, rekao je Ren.

Konačna odluka očekuje se kasnije ovog meseca, izjavio je visoki zvaničnik EU novinskoj agenciji Makfaks. Razgovori treba da se nastave posle izbora za Evropski parlament.

Potpredsednik makedonske vlade Ivica Bočevski kaže da je sledeća godina “realan vremenski okvir” za ukidanje viznih propisa.

“Makedonija je spremna za liberalizaciju viznog režima. Jedna cela generacija mladih ljudi u Makedoniji odrasla je iza šengenskog zida. Dve trećine mladih ljudi nikada nije posetilo nijednu zemlju koja je deo šengenske zone”, rekao je Bočevski koji takođe vodi program evropske integracije u Makedoniji.

Premijer Nikola Gruevski sumnja da će sporije balkanske zemlje predstavljati prepreku.

“Prema saopštenjima EU svaki slučaj se razmatra pojedinačno. Ako druge zemlje koje teže liberalizaciji viznog režima nisu spremne, ne očekujem da će Makedonija čekati druge da se pripreme”, rekao je Gruevski.

 

 

Izvor:
SETimes.com

 

 

 

Bliže se godišnji odmori i putovanja sa porodicom. Kompanija British Airways izdvojila je nekoliko saveta kako bi let protekao što prijatnije i za roditelje i za decu.

PRE LETA

Obavestite avio prevoznika da putujete sa detetom; Na nagrađivanom sajtu www.ba.com/skyflyers postoji poseban deo sa savetima za porodična putovanja, tako da je moguće unapred zatražiti sedište za dete i poseban obrok (kompanija neguje ideju prvo budu nahranjena deca), kao i zajedničko prijavljivanje na let 24 sata pre poletanja; Pitajte kompaniju da bukirate sedišta na prelazu kabina, koja nude više prostora (na primer između biznis i ekonomske klase); Ponesite nephodnu hranu kao što je mleko u prahu za bebe, koje će vam kabinsko osoblje British Airways-a podrejati nakon pripreme

NA AERODROMU

Pokušajte da stignete na aerodrom malo ranije. Na svim letovima British Airways-a roditelji i deca imaju prioritet prilikom ukrcavanja i iskrcavanja; Pustite dete da se oslobodi enegrije kroz igru. Na Terminalu 5, aerodroma Hitrou postoji igraonica pod nazivom „Kids Zone“ namenjena zabavi i razonodi dece pre leta.

NA LETU

Ako detetu date flašicu ili cuclu u toku poletanja i sletanja zaštitićete uši od pritiska; Zatražite sedište za bebe unapred. British Airways će obezbediti specijalno dizajnirano sigurnosno sedište za bebe besplatno; Detetu je potrebno da bude okupirano kako bi izbegli dosadu u kabini. Na svim BA letovima dužim od 3 sata sva deca će dobibi besplatno Skyflyer pakete za zabavu (paketi različiti i prilagođeni deci od 3 do 5 i 6 do 12 godina). Na dugim letovima u okviru filmskog programa, na svakom letu je omogućen izbor crtaća i najmanje dva dečija filma u svakom smeru putovanja.

Natali Brodnik, direktor predstavništva British Airways-a za Srbiju dodala je: „Putovanje sa decom može biti zahtevno, pa British Airways ulaže dodatne napore kako bi let preveli što prijatnije. Savetujemo roditelje da predoče deci kako je i samo putovanje avantura za sebe, a ne samo prevozno sredstvo. Ovog leta najpopularnije destinacije za putnike iz Srbije su Velika Britanija, pre svega London i Edinburg, zatim Njujork i Toronto.“

Na svim letovima deca do 2 godine plaćaju 10% cene karte, a posebne dečije tarife primenjuju se za svu decu od 2 do 12 godina.
Izvor:
Economy, 3. jun 2009.

Od ovoga meseca Diznijevim obožavaocima biće omogućeno trodimenzionalno putovanje kroz pariski Diznilend.

To je prvi evropski tematski park koji koristi Google Earth. U Dizniju su sigurni da će 3D iskustvo privući parku veći broj posetilaca jer će im se, i pre nego što dođu, omogućiti da vide sve što se nudi, da istražuju, kao i da isplaniraju ceo put detaljno.

Da bi kompletan park oživeli na ekranu, dva fotografa radila su 20 dana, slikala sve vidljive površine Diznilenda u Parizu, a snimljeno je preko 85.000 fotografija.

Izvor:
24sata.rs

Predstavnici vodećih turoperatera Turske, u pratnji tri novinara koji pišu za istaknute turske dnevne novine, počinju u četvrtak četvorodnevno promotivno putovanje po Srbiji, saopštila je Ambasada Turske u Srbiji.

Cilj prve posete tog tipa je promocija turizma Srbije i njeno pribiližavanje građanima Turske.

Turistički radnici Turske, kako se navodi, nameravaju da obiđu istorijska, kulturna i turistička mesta, sa ciljem promotivnog predstavljanja Srbije.

Promotivno putovanje je organizovano na inicijativu Ambasade Turske u Beogradu i u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije.

Turska ambasada će i ubuduće nastojati da promoviše Srbiju kao turističku destinaciju, sa ciljem povećanja broja turskih turista u Srbiji i da na taj način smanji razliku u broju turskih turista u Srbiji i srpskih u Turskoj, navedeno je u saopštenju.

Izvor:
Tanjug

Jedan američki par osnovao je prvu avio kompaniju samo za prevoz kućnih ljubimaca, objavljeno je na sajtu BBS news.

U avionu kompanije PetAirways iz Delrej Biča na Floridi, svi ljubimci su smešteni u putničku kabinu iz koje su izmeštena sedišta, a vlasnicima nije dozvoljen ulaz.

Osnivači Den Vizel i Alisa Bajnder, koji kažu da su na ideju došli kada su planiralai putovanja sa svojim psom, tvrde da je letelica specijalno uređena za bezbedno i ugodno putovanje ljubimaca.

“Trenutno, većina ljubimaca putuje u odeljenju za prtljag u avionima, i tretiraju ih kao prtljag”, naveo je Vizel.”To iskustvo je zastrašajuće za njih i može da izazove ozbiljne emocionalne i fizičke štete, čak i smrt. A to nije ono što vlasnici žele svojim ljubimcima, ali do sada nisu imali izbora”, dodao je.

Prvi let za pse i mačke zakazan je za 14. jul, i zasad će opsluživati pet destinacija: Njujork, Vašington, Čikago, Denver i Los Anđeles.

Izvor:
24sata.rs

Ispunili smo sve obaveze ka viznoj liberazaciji za putovanje u zemlje EU, tako da je izvesno da ćemo do kraja godina biti na beloj šengen listi, kaže Ivica Dačić. Ministar policije ističe da će Savet ministara unutrašnjih poslova zemalja EU, prilikom odlučivanja, sagledavati bezbednosna pitanja vezana za kontrolu granica i sprečavanje ilegalnih migracija, kao i borbu protiv trgovine ljudima, korupcije i organizovanog kriminala.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić uveren je da je gotovo izvesno da će Srbija do kraja godine biti stavljena na belu šengen listu i da će građani moći da putuju bez viza u zemlje obuhvaćene šengenskim sporazumom.

“Gotovo je izvesno da će Srbija do kraja godine ne samo dobiti pozitivnu ocenu od strane Evropske komisije i Evropskog parlamenta, nego da će i formalno biti doneta odluka o viznoj liberalizaciji, odnosno stavljanju Srbije na belu šengen listu”, rekao je Dačić u intervjuu agenciji Beta.

Dačić je istakao da taj rok ne iznosi u dnevno-političke svrhe, već kao realan datum. Dačić je najavio da će tokom ministarske konferencije koja se u ponedeljak i utorak održava u Pragu, imati niz bilateralnih susreta vezanih za liberalizaciju viznog režima.

Odluka političko pitanje

Ministar je naglasio da je ta odluka političko pitanje i da će o ukidanju viza za građane Srbije odlučivati Savet ministara unutrašnjih poslova zemalja EU koji će sagledavati bezbednosna pitanja vezana za kontrolu granica i sprečavanje ilegalnih migracija, kao i borbu protiv trgovine ljudima, korupcije i organizovanog kriminala.

Dačić je istakao da su zvaničnici EU u dosadašnjim razgovorima zadovoljni napretkom Srbije u ostvarivanju obaveza iz takozvane mape puta ka viznoj liberalizaciji i da očekuje pozitivan izveštaj ekspertskih misija Evropske komisije tokom maja.

“Sagovornici iz EK su naveli i da Srbija neće deliti sudbinu celog prostora, odnosno da ukidanje viza neće čekati da to bude urađeno za sve zemlje takozvanog Zapadnog Balkana, nego će se pojedinačno ceniti napredak svake od zemalja. Sudeći po razgovorima sa zvaničnicima EU, s velikom dozom optimizma se može očekivati ukidanje šengenskih viza za naše građane do kraja godine”, naveo je Dačić.

Srbija ispunila sve obaveze 

Prema njegovim rečima, Srbija je ispunila gotovo sve obaveze predviđene u mapi puta ka viznoj liberalizaciji za putovanje u zemlje EU, što praktično znači da su usvojeni svi potrebni zakoni i strategije i da je ostalo da se donose još nekoliko akcionih planova za realizaciju strategija.

Dačić je naveo da je MUP Srbije, koji je nosilac najvećeg dela posla vezanog za viznu liberalizaciju, načinio nekoliko veoma važnih koraka koji će doprineti donošenju pozitivne ocene EK donošenjem novih zakona vezanih za kontrolu državne granice, zatim niza konkretnih i praktičnih mera u zaštiti i kontrole državne granice, ali i izdavanjem novih pasoša.

Dačić je potvrdio da je sa zvaničnicima EK bilo reči i o izdavanju novih pasoša Srbije kosovskim Albancima, ali je istakao da se to pitanje nijednom nije postavilo kao uslov koji može da ugrozi proceš vizne liberalizacije.

“Ministri unutrašnjih poslova o tome razgovaraju sa bezbednosnog aspekta, njih interesuje koliko je to povoljna mogućnost da dođe do razvijanja nekih novih pravaca ili tokova kriminala, imajući u vidu da su Albanci u zapadnoj Evripi poznati po tome što su često članovi organizovanih krminalnih grupa i što postoji određeno nastojanje da to prikrivaju lažnim dokumentima”, naveo je Dačić.

Ministar je rekao da to interesovanje nije vezano samo za Kosovo, već uopšte za prostor bivše Jugoslavije gde građani imaju i po nekoliko pasoša, što otežava borbu protiv kriminala.

Do sada je, prema rečima Dačića, oko 1.000 Albnanaca zatražilo i dobilo srpski pasoš, a do sada je ukupno izdato oko 450.000 novih pasoša Srbije.

 

Izvor:

RTS